Otkrij

Početak

1:1U početku stvori Bog nebo i zemlju. 2Međutim, zemlja je bila pusta i bezoblična, i tama se prostirala nad bezdanom, a Duh Božiji je lebdeo nad vodama.

3Tada reče Bog: „Neka bude svetlost!“ I postade svetlost. 4Bog je video da je svetlost dobra, pa je razdelio svetlost od tame. 5Svetlost je Bog nazvao „dan“, a tamu je nazvao „noć“. Prođe veče, svanu jutro – dan prvi.

6Zatim reče Bog: „Neka se prostre svod posred voda da deli vode od voda!“ 7Bog načini svod, te odvoji vode pod svodom od voda nad svodom. Tako se i zbilo. 8Svod nazva Bog „nebo“. Prođe veče, svanu jutro – dan drugi.

9Zatim reče Bog: „Vode pod svodom neka se saberu na jedno mesto i neka se pokaže kopno!“ Tako se i zbilo. 10Kopno je Bog nazvao „zemlja“, a vodena zborišta „more“. Vide Bog da je to dobro.

11Zatim reče Bog: „Neka iz zemlje nikne bilje: ono koje u sebi nosi zrnevlje i drveta koja rađaju plod; sve bilje koje, svako prema svojoj vrsti, rađa na zemlji, i u sebi nosi svoje seme!“ Tako se i zbilo. 12Iz zemlje iznikne bilje koje u sebi nosi zrnevlje, svako prema svojoj vrsti i drveta koja rađaju plodove sa semenom, svako prema svojoj vrsti. Vide Bog da je to dobro. 13Prođe veče, svanu jutro – dan treći.

14Zatim reče Bog: „Neka budu svetila na nebeskom svodu da dele dan od noći, i da označavaju utvrđena doba, dane i godine, 15te da svetle na nebeskom svodu osvetljavajući zemlju!“ Tako se i zbilo. 16Bog je stvorio dva velika svetila: veće svetilo da upravlja danom i manje svetilo da upravlja noću – i zvezde. 17Bog ih je postavio na nebeski svod da osvetljavaju zemlju, 18da upravljaju danom i noći i da dele svetlo od tame. Vide Bog da je to dobro. 19Prođe veče, svanu jutro – dan četvrti.

20Zatim reče Bog: „Neka provrve vodom živa bića, i ptice nek polete nad zemljom po nebeskom svodu!“ 21Bog je stvorio i morske nemani i svakojaka živa bića što se kreću i vrve u vodi, te sve ptice krilate po svojim vrstama. Vide Bog da je to dobro. 22Bog ih blagoslovi govoreći: „Plodite se i množite i napunite morske vode! Tako i ptice neka se namnože na zemlji!“ 23Prođe veče, svanu jutro – dan peti.

24Zatim reče Bog: „Neka zemlja proizvede živa bića, svako prema svojoj vrsti: stoku, gmizavce i divlje životinje svake vrste!“ Tako se i zbilo. 25Bog stvori svakovrsne divlje životinje, svakovrsnu stoku i svakovrsne gmizavce što puze po zemlji. Vide Bog da je to dobro.