Otkrij

Isus hrani pet hiljada ljudi

6:1Posle ovoga je Isus otišao na drugu stranu Galilejskog jezera (to jest, Tiverijadskog ). 2Sledilo ga je mnogo naroda, jer su posmatrali znake koje je činio na bolesnima. 3Isus je otišao na jednu goru i seo tamo sa svojim učenicima. 4Bila je blizu Pasha, judejski praznik.

5Isus podiže pogled i opazi da pristiže mnogo sveta. Upitao je Filipa: „Gde da kupimo hleba da nahranimo ovoliko sveta?“ 6Ovo je rekao iskušavajući Filipa, a u stvari je znao šta će učiniti.

7Filip mu odgovori: „Da kupimo hleba i za dve stotine srebrnjaka ne bi bilo dovoljno da svaki dobije nešto malo!“

8Jedan od učenika, Andrija, brat Simona Petra, reče mu: 9„Tu je jedan momčić koji ima pet ječmenih hlebova i dve ribe. Ipak, to nije dovoljno da se nahrani toliki narod.“

10Isus im reče: „Neka narod poseda!“ Bilo je tu dosta trave. Ljudi tako posedaše, njih oko pet hiljada. 11Onda je Isus uzeo hlebove, zahvalio , pa ih je dao onima koji su sedeli. Tako je učinio i sa ribama, te koliko je hteo.

12Kada su se svi nasitili, reče svojim učenicima: „Pokupite preostale komade da ne propadnu.“ 13 sakupiše dvanaest kotarica preostalog hleba od onih pet ječmenih hlebova koje je narod jeo.

14Kada su ljudi videli kakav je znak Isus učinio, rekli su: „Ovo je zaista Prorok koji treba da dođe na svet!“ 15Međutim, Isus je znao da oni hoće da ga zacare na silu, pa je zato otišao na jednu goru da bude sam.

16Kada se spustilo veče, njegovi učenici su sišli do jezera. 17Ukrcali su se na brodić i uputili se prema Kafarnaumu. Bilo se već smračilo, a Isus nikako da dođe. 18Počeo je da duva jak vetar i more se uzburkalo. 19Učenici su veslali nekih dvadeset pet do trideset stadija kada su opazili Isusa kako hoda po moru. Kada se približio čamcu, učenici se uplašiše. 20Isus im reče: „To sam ja, ne bojte se!“ 21Tada su hteli da ga ukrcaju u brodić, ali brodić se odjednom našao na mestu prema kom su se uputili.

Isus – hleb života

22Sutradan su ljudi koji su ostali s druge strane jezera, opazili da je tamo ostao samo jedan brodić. Znali su, naime, da Isus nije ušao u brodić sa svojim učenicima, nego su učenici otišli sami. 23A iz Tiverijade prispeše drugi brodići, blizu mesta gde je narod jeo hleb za koji je Gospod bio zahvalio . 24Kada je, dakle, narod video da tamo nema ni Isusa ni njegovih učenika, ušli su u brodiće i otišli u Kafarnaum da ga traže.

25Našli su ga s druge strane jezera i rekli mu: „Učitelju, kada si došao ovamo?“

26Isus im reče: „Zaista, zaista vam kažem: ne tražite me vi zato što ste videli znake, nego zato što ste jeli hlebove i nasitili se. 27Ne radite za hranu koja propada, nego za hranu koja ostaje za večni život. Takvu hranu će vam dati Sin Čovečiji, jer je na njega Bog Otac utisnuo svoj pečat.“

28Oni ga upitaše: „Šta treba da radimo da bismo činili dela koja Bog traži?“

29Isus im odgovori: „Ovo je delo koje Bog traži: da verujete u onoga koga je on poslao.“

30Oni ga onda upitaše: „Kakav ćeš znak učiniti, da bismo verovali u tebe kad ga vidimo? Šta ćeš, dakle, da učiniš? 31Naši preci su jeli manu u pustinji, kao što je napisano : ’Dade im hleb sa neba da jedu.’“

32Isus im reče: „Zaista, zaista vam kažem: nije vam Mojsije dao hleb sa neba, nego vam moj Otac daje istinski hleb. 33Hleb koji Bog daje jeste onaj koji silazi sa neba i daje život svetu.“

34Tada mu rekoše: „Gospode, daj nam zauvek taj hleb!“

35Isus im reče: „Ja sam hleb života; ko dolazi k meni neće ogladneti i ko veruje u mene nikada neće ožedneti. 36Ali ja sam vam rekao da, iako me vidite, nećete da verujete. 37Svako koga mi daje Otac dolazi k meni, a onoga koji dolazi k meni neću odbaciti.