Otkrij

Priča o milosrdnom Samarjaninu

10:25Neki znalac Svetog pisma ustade i upita Isusa, s namerom da ga iskuša: „Učitelju, šta treba da činim da bih baštinio večni život?“

26 mu odgovori: „Šta je zapisano u Zakonu? Kako to tamo čitaš?“

27Ovaj mu odgovori: „Voli Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom snagom svojom i svim umom svojim, i bližnjega svoga kao samoga sebe.“

28Isus mu reče: „Dobro si odgovorio. Čini tako i živećeš.“

29Ali ovaj, želeći da se opravda, upita Isusa: „Ko je moj bližnji?“

30Isus na to reče: „Silazio neki čovek iz Jerusalima u Jerihon i dopao u ruke razbojnicima. Oni ga svuku, pretuku, pa odu, ostavljajući ga polumrtva. 31Desilo se da je tim putem silazio neki sveštenik. Kada je video unesrećenog, nastavio je dalje. 32I neki Levit je prolazio tim putem. Video je unesrećenog i nastavio dalje. 33Tako je i neki Samarjanin putovao tuda. Kada je došao do unesrećenog, pogledao ga je i sažalio se nad njim. 34Zatim mu je prišao, prelio njegove rane uljem i vinom i previo ih. Onda ga je stavio na svoje magare, odveo do gostionice i pobrinuo se za njega. 35Sutradan je izvadio dva srebrnjaka, dao ih gostioničaru, i rekao: ’Postaraj se za njega, pa ako potrošiš više, doplatiću ti kada se budem vraćao.’

36Šta misliš: ko je od ove trojice bio bližnji onome što je pao razbojnicima u ruke?“ – .

37Ovaj odgovori: „Onaj koji je pokazao milosrđe prema njemu.“

Isus mu onda reče. „Idi i ti i čini tako.“

Priča o izgubljenom sinu

15:11 nastavi: „Neki čovek imao dva sina. 12, mlađi sin reče ocu: ’Oče, daj mi moj deo imovine.’ Tako podeli imovinu između njih.

13Nekoliko dana kasnije, mlađi sin pokupi sve što ima i ode u daleku zemlju. Tamo je protraćio svoju imovinu na razvratan život. 14A kada je potrošio sve, nastane velika glad u toj zemlji, i on počne da oskudeva. 15Onda je otišao i pribio se uz jednog stanovnika te zemlje, koji ga je poslao na svoja polja da čuva svinje. 16Žudeo je da napuni stomak roščićima koje su svinje jele, ali mu niko nije davao.

17No, došavši k sebi, reče: ’Koliko je slugu kod mog oca koji imaju hleba u izobilju, a ja ovde skapavam od gladi! 18Ustaću i poći k mome ocu, pa ću mu reći: „Oče, zgrešio sam i Bogu i tebi; 19nisam više dostojan da se zovem tvojim sinom. Primi me kao jednog od tvojih slugu.“’ 20Tako je ustao i krenuo svome ocu.

Ali, dok je još bio daleko, ugleda ga njegov otac i sažali se, pa potrča, zagrli ga i izljubi.

21Sin mu reče: ’Oče, zgrešio sam i Bogu i tebi. Nisam više dostojan da se zovem tvojim sinom.’

22Ali otac naredi svojim slugama: ’Brzo donesite najbolju odeću i obucite mu je. Stavite mu prsten na ruku i obujte mu sandale na noge 23I uhvatite ugojeno tele i zakoljite ga, da jedemo i da se radujemo! 24Jer je ovaj moj sin bio mrtav, ali je oživeo. Bio je izgubljen, ali je sada nađen.’ Onda počeše da proslavljaju.

25Njegov stariji sin je bio na njivi. Kad je došao blizu kuće, čuo je da se svira i igra. 26Pozvao je jednog slugu i upitao ga šta se to dešava. 27Sluga mu reče: ’Došao je tvoj brat, pa je tvoj otac zaklao ugojeno tele, jer mu se vratio kući živ i zdrav.’

28On se rasrdio i nije hteo da uđe u kuću. Otac izađe iz kuće, pa ga je molio da uđe. 29Ali on odgovori ocu: ’Evo, toliko godina ti služim i nikada nisam prekršio nijednu tvoju zapovest, a nikad mi nisi dao jare da se proveselim sa svojim prijateljima. 30Ali kada je došao ovaj tvoj sin koji je proćerdao tvoje imanje sa bludnicama, zaklao si ugojeno tele za njega.’

31’Sine moj – reče mu  – ti si uvek sa mnom, i sve što je moje, to je i tvoje. 32Ali treba da budemo veseli i da se radujemo, jer je ovaj tvoj brat bio mrtav, ali je oživeo; bio je izgubljen, ali je nađen.’“