Otkrij

Opšta pokvarenost čovečanstva

6:1Kada su ljudi počeli da se šire na zemlji i ćerke im se rodile, 2opaze sinovi Božiji da su ćerke ljudske lepe, pa su ih uzimali sebi za žene po svom izboru. 3Gospod reče: „Neće moj Duh zauvek ostati u čoveku, jer je telesan. Stoga, neka mu životni vek bude stotinu dvadeset godina.“

4U one dane, a i posle, kada su sinovi Božiji odlazili ćerkama ljudskim i one im rađale decu, na zemlji su se pojavili Nefilimi. Oni su bili od davnina čuveni ljudi.

5Gospod je video da je čovekova pokvarenost na zemlji velika i da je svaka namera koju čovek kuje u sebi uvek samo zlo. 6Gospod je požalio što je stvorio ljude na zemlji i to zaboli njegovo srce. 7Tada Gospod reče: „Istrebiću sa lica zemlje ljude koje sam stvorio, zajedno sa životinjama, gmizavcima i pticama nebeskim, jer sam požalio što sam ih stvorio.“ 8Ipak, Noje je našao naklonost u Gospodnjim očima.

Noje i potop

9Ovo je zapis o Noju.

Noje je bio pravedan i besprekoran čovek među svojim savremenicima. Noje je živeo sa Bogom. 10Noju su se rodila tri sina: Sim, Ham i Jafet.

11No, zemlja se bila iskvarila pred Bogom; ispunila se nasiljem. 12Bog pogleda na zemlju, a ono, cela zemlja se iskvarila i svaki čovek na zemlji se izopačio. 13Bog reče Noju: „Odlučio sam da okončam život svim ljudima, jer se zemlja ispunila nasiljem zbog njih. Evo, istrebiću ih zajedno sa zemljom! 14Zato napravi sebi plovilo od čempresovog drveta. U plovilu ćeš napraviti pregrade, a spolja i iznutra premazaćeš ga smolom. 15A evo kako ćeš ga napraviti: dužina će mu biti tri stotine lakata, širina pedeset lakata i visina trideset lakata. 16Na plovilu načini otvor za svetlost i pokrij ga nadstrešnicom lakat od vrha. Vrata na plovilu postavi sa strane; neka ima donji, srednji i gornji sprat. 17Evo, ja ću pustiti potopne vode na zemlju da istrebim svako živo biće pod nebom, sve što u sebi ima dah života. Sve na zemlji će izginuti! 18Ali sa tobom ću sklopiti savez. Ući ćeš u plovilo ti, tvoji sinovi, tvoja žena i žene tvojih sinova. 19A od svakog živog bića uvedi u plovilo po dvoje, da s tobom prežive; i neka budu muško i žensko. 20Po dvoje od ptica prema njihovim vrstama, od životinja prema njihovim vrstama i od gmizavaca što puze po zemlji neka uđu k tebi da prežive. 21Sa sobom ponesi svaku vrstu hrane pa čuvaj, da bude i tebi i njima za jelo.“

22Noje učini tako. Sve što mu je Bog zapovedio, on je to izvršio.

7:1Tada Gospod reče Noju: „Uđi u plovilo ti i cela tvoja porodica, jer vidim da si ti jedini pravedan preda mnom u ovom naraštaju. 2Od svih čistih životinja uzmi sa sobom po sedam parova: mužjaka sa ženkom, a od životinja koje nisu čiste uzmi po par: mužjaka sa ženkom. 3Isto tako i od svih ptica nebeskih uzmi po sedam parova: mužjaka sa ženkom, da bi im se sačuvalo potomstvo na celoj zemlji. 4Naime, za sedam dana ću pustiti kišu da pada na zemlju četrdeset dana i četrdeset noći, te ću istrebiti s lica zemlje svako živo biće koje sam načinio.“

5Noje učini sve kako mu je Gospod zapovedio.

6Noju je bilo šest stotina godina kada je potop došao na zemlju. 7Zbog voda potopa Noje uđe u plovilo sa svojim sinovima, svojom ženom i ženama svojih sinova. 8Od svih čistih životinja i od životinja koje nisu čiste, od ptica i od svega što puzi po zemlji, 9uđe k Noju u plovilo po dvoje, mužjak i ženka, kao što je Bog zapovedio Noju. 10Kada se navršilo sedam dana, navale vode potopa na zemlju.

11Šeststote godine Nojevog života, drugog meseca, sedamnaestoga dana tog meseca, provale svi izvori velikog bezdana i otvore se sva okna na nebesima. 12Kiša je pljuštala po zemlji četrdeset dana i četrdeset noći.

13Tog istog dana uđu u plovilo Noje i njegovi sinovi: Sim, Ham i Jafet, Nojeva žena i tri žene njegovih sinova. 14Sa njima su ušle sve životinje po svojim vrstama: stoka, gmizavci što puze po zemlji i svakojake ptice, sve što ima krila. 15Ušli su k Noju u plovilo dvoje po dvoje od svakog bića što u sebi ima dah života. 16Životinje koje su ušle unutra bile su par: muško i žensko od svakog bića, baš kao što je Bog zapovedio Noju. Zatim je Gospod zatvorio za njim.

17Potop je trajao na zemlji četrdeset dana. Voda je neprestano rasla, tako da je ponela plovilo koje se odiglo od zemlje. 18Voda je navaljivala i podigla se visoko nad zemljom, pa je plovilo počelo da plovi po površini vode. 19Voda je navaljivala sve jače i jače nad zemljom, te je prekrila sve najviše gore pod celim nebom. 20Nabujala voda se uzdigla petnaest lakata povrh gora. 21Tako su izginula sva bića koja se kreću po zemlji: ptice, stoka, zveri, svi gmizavci i svi ljudi. 22Sve što je u svojim nozdrvama imalo dah života, sve što je bilo na kopnu, izginulo je. 23Gospod je istrebio sva živa bića s lica zemlje: ljude, životinje, gmizavce i ptice na nebu – sve njih je istrebio sa zemlje. Ostao je samo Noje i oni što su bili s njim u plovilu.

24Stotinu pedeset dana je voda gospodarila zemljom.

8:1Ipak, Bog se setio Noja i svih životinja i sve stoke što je bila s njim u plovilu; pokrenuo je vetar da duva nad zemljom i voda se povukla. 2Zatvorili su se izvori bezdana i okna na nebesima, te je pljusak sa neba prestao. 3Voda se postepeno povlačila sa zemlje. Nakon stotinu pedeset dana voda je opala. 4A sedamnaestoga dana sedmog meseca plovilo se zaustavilo na bregovima Ararata. 5Voda je neprestano opadala do desetog meseca, a prvog dana tog meseca su se pokazali planinski vrhovi.

6Nakon četrdeset dana Noje otvori prozor koji je načinio, 7pa pošalje gavrana koji je odletao i doletao dok se voda na zemlji nije isušila. 8Onda je poslao golubicu da vidi da li se voda povukla sa zemlje. 9Ali golubica nije našla čvrsto tlo da spusti svoje noge, pa se vratila k Noju u plovilo zato što je voda još uvek pokrivala celu zemlju. On pruži ruku, uzme golubicu i unese je k sebi u plovilo. 10Sačekao je još sedam dana pa je ponovo poslao golubicu iz plovila. 11Golubica se vratila uveče, i gle, u kljunu joj svež maslinov list. Po tome je Noje znao da je opala voda sa zemlje. 12Onda je pričekao još sedam dana pa je poslao golubicu. No, ona mu se nije više vratila.

13Šest stotina prve godine , prvog meseca, prvog dana u mesecu, voda se povukla sa zemlje. Noje skine poklopac sa plovila, pogleda, a ono, površina zemlje suva. 14Drugog meseca, dvadeset sedmoga dana u mesecu, zemlja je bila suva.

15Bog reče Noju: 16„Izađi iz plovila ti, tvoja žena, tvoji sinovi i žene tvojih sinova s tobom. 17Sa sobom povedi sva živa bića, sve životinje koje su s tobom: ptice, stoku i sve gmizavce što puze po zemlji. Neka vrve zemljom, plode se i množe se po zemlji!“

18I Noje izađe sa svojim sinovima, sa svojom ženom i sa ženama svojih sinova. 19I sve životinje, svi gmizavci, sve ptice, sva stvorenja što puze po zemlji izađu iz plovila, vrsta za vrstom.

20Tada Noje sagradi žrtvenik Gospodu, te uzme od sve čiste stoke i svih čistih ptica i prinese na žrtveniku žrtve svespalnice. 21Gospod omirisa ugodni miris, pa reče u svom srcu: „Nikad više neću zemlju izručiti prokletstvu zbog čoveka, jer su čovekove namere zle od detinjstva, niti ću ikad više uništiti sva živa bića koja sam stvorio.

  22Sve dok bude zemlje,
  setve i žetve,
  studeni i vrućine,
  leta i zime,
  dana i noći,
  nikada neće prestati.“

Bog sklapa savez s Nojem

9:1Zatim Bog blagoslovi Noja i njegove sinove i reče im: „Plodite se i množite i napunite zemlju. 2Bojaće vas se i strahovati od vas sve životinje na zemlji, sve ptice nebeske, sve što se kreće po zemlji, i sve ribe u moru; u vaše ruke su predate. 3Sve što se kreće i živi biće vam za hranu, kao i zeleno bilje; sve vam to dajem.

4Ali meso s njegovim životom, to jest, s njegovom krvlju ne smete jesti. 5A ko prolije vašu krv u kojoj je vaš život, tražiću da odgovara za to. Tražiću da odgovara svaka životinja i svaki čovek za svoga brata.

  6Ko prolije krv čovekovu,
    njegovu će krv čovek proliti,
  jer po svome liku
    stvori Bog čoveka.

7A vi, plodite se i množite i raširite po zemlji množeći se na njoj.“

8Još reče Bog Noju i njegovim sinovima što su bili s njim: 9„Evo, ja sklapam svoj savez s vama i s vašim potomstvom posle vas, 10i sa svim živim bićima s vama: s pticama, sa stokom i svim divljim životinjama na zemlji – s onima što su s vama izašle iz plovila – sa svim životinjama na zemlji. 11Ja ću se držati svog saveza s vama, te potopne vode nikad više neće uništiti sva živa bića, niti će ikad više potop pustošiti zemlju.“

12Još reče Bog: „Ovo je znak saveza koji sklapam između sebe i vas i svih živih bića što su s vama, savez za sva buduća pokolenja. 13Svoju dugu postavljam u oblake da bude znak saveza između mene i zemlje. 14A kad navučem oblake nad zemljom i pojavi se duga u oblacima, 15tada ću se setiti svoga saveza između sebe i vas, i svakog živog bića, svakog stvorenja: neće više biti potopnih voda da zatru svako stvorenje. 16Kad se duga pojavi u oblacima, ja ću na nju pogledati i setiti se večnog saveza između Boga i svakog živog bića, svakog stvorenja na zemlji.“

17 reče Bog Noju: „Ovo je znak saveza koji sam sklopio između sebe i svakog stvorenja na zemlji.“